WikiDer > Đura urašević
Дурадж Дурашевич Црноевич | |
|---|---|
| воевода | |
| Герб |  |
| Родившийся | середина 14 века[1] |
| Умер | после 1435 г.[1] |
| Похороненный | Ком монастырь |
| Дворянская семья | Црноевич |
| Проблема | |
| Отец | Радич Црноевич |
| Мать | Елена |
Дурадж Дурашевич Црноевич (сербский: Ђурађ Ђурашевић Црнојевић, эт. 1413–1435) был владыкой Паштровичи (а прибрежное племя) из Господство Зета и воевода из Сербская деспотиявместе со своим младшим братом Алекса (Льеш).
Журавь и его брат Алекса (Леш) были владыками территории Паштровичей (Луштица и холмы выше Котор и Будва) во время правления Балша III.[2] Семья Журашевичей была ветвью семьи Калодуржевич.[3] Его члены занимали самые различные должности при дворе Балши III.[4] Шурах был главой семьи.[5] Журавь был одним из свидетелей, перечисленных в грамоте Балши III, когда он основал церковь Монастырь Прасквица в 1413 г. сын Жураджа и Алекса Паштрович, посланник Сандаль Гранич, тоже присутствовали.[6] Джурашевич был избран свидетелем и, возможно, исполнителем хартии Балши III, потому что в то время он правил Паштровичами, Луштицей и холмами над Котором и Будвой.[7]
После смерти Бальши III они отклонили венецианские приглашения перейти на другую сторону и принять венецианский сюзеренитет, оставаясь верными новому правителю Зеты, сербскому деспоту. Стефан Лазаревич.[8] Они контролировали 10 соляные пруды в долине Грбаль около Котор.[9] Чурадж и его брат Алекса построили Ком монастырь в период между 1415 и 1427 годами, когда Верхняя Зета принадлежала Црноевичам.[10]
10 марта 1420 года венецианцы пообещали назначить Жураджа и его брата Алексу (Леш) наместниками Будвы.[11]
Дурадж Дурашевич был членом Дворянская семья Црноевичей. У него было четверо сыновей: Дурашин Журашевич, Гойчин Црноевич, Стефан (Стефаница) Црноевич и четвертый сын с неизвестным именем и исторической ролью.[12]
| Предки ura urašević | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Рекомендации
- ^ а б Попов, Чедомир (2009), Srpski biografski rečnik (PDF) (на сербском языке), Нови-Сад: Будучность, стр. 65, ISBN 9788679460370, OCLC 690445723,
Ђурађ Ђурашевић / Црнојевић, властелин, војвода (?, Средина XIV в. - Зета, после. 1435)
- ^ Миливое Пайович (2001). Владари серпских земель. Граматик. п. 130.
Тако су и браћа Ђурађ Ђурашевић Црнојевић и Љеш Алекса Ђурашевић Црнојевић у време Балше III Балшића, управљали Паштровићима, Луштицом и брдским краевима изнадотора и Будве.
- ^ Иван Божич (1979). Немирно Поморье XV века. Сербская книжная задруга. п. 132. Получено 11 января 2014.
Породица Ђурашевић из Паштровића припадала је Кало- ђурђевићима
- ^ Штраф 1994, стр. 512-513
- ^ Штраф 1994, стр.521
... Джурасевичи, под главой семьи Георгий (Джурадж), ...
- ^ Исторический час. Institut. 1960. с. 156. Получено 13 июн 2013.
- ^ Благоевич, Милош (2001). Државна управления у серпским средневековным землям (на сербском). Службени список SRJ. п. 166.
Избор Ђурђа Ђурашевића за милосника није био случајан. У доба издавања већ поменуте повее којом се оснива манастир Св. Николе у Прасквици, војвода Ђурађ Ђурашевић управљао је „Паштровићима, Луштицом и ...
- ^ Бешич 1970, п. 135
Примамљивим млетачким позивима нису се одазвали ниЂурашевићи нити су помишљали да заузму одметнички став свогпретходника Радича Црнојевића. Поред Ђурђа, и Љеш је постао „деспота Степана воевода
- ^ Бешич 1970, п. 146
Од 143 сона поља которска је општина располагала еамо са 32, док су остала припадала Балши (34), зетском митрополиту (24), Луштичанима (27), урашевићима (10),
- ^ Димитрий М. Калезич (2002). Я - О. Savremena administracija. п. 1010. Получено 23 апреля 2013.
КОМ, манастир са храмом посвееним Успењу Прес- вете Богородице подигнутје измеу 1415. и 1427. год. на источникним падина острва Одринска гора, западно од Жабљака Црнојевића, као задужбина Ђурђа и Љеша Црнојевића, који се у историјским изворима иомињу измеу 1403. и 1435.
- ^ Лазо М. Костич (1961). О srpskom karakteru Boke Kotorske. Изданье пищево. п. 30.
Дал> е пише Мадираца: «Дана 10 марта 1420, Венещца обећа Будву ЂорЬу и ЛЬешу Ђурашевићу, зетским баронима
- ^ Бешич 1970, п. 190
Источники
- Хорошо, Джон Ван Антверпен (1994). Позднесредневековые Балканы: критический обзор с конца XII века до османского завоевания. Пресса Мичиганского университета. ISBN 978-0-472-08260-5.
- Бешич, Зарий М. (1970). История Црне Гора / 2. Црна гора у доба областных господ. (на сербском). Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore. OCLC 175122851.