WikiDer > Алекса Дурашевич

Aleksa Đurašević
Алекса Дурашевич — Леш
воевода
ГербРани грб Crnojevica.svg
Родившийсясередина 14 века
Умерпосле 1427 г.
ПохороненныйКом монастырь
Дворянская семьяЦрноевич
ОтецРадич Црноевич
МатьЕлена
Род занятий

Алекса Дурашевич Црноевич (Сербская кириллица: Алекса Ђурашевић Црнојевић, эт. 1413–27), известный как Lješ (Љеш) был владыкой Паштровичиприбрежное племя) из Господство Зета и воевода из Сербская деспотиявместе со своим старшим братом Đurađ.

Журавь и его брат Алекса (Леш) были владыками территории Паштровичей (Луштица и холмы выше Котор и Будва) во время правления Балша III.[1] Семья Джурашевичей была ветвью семьи Калодуржевич.[2] Его члены занимали самые различные должности при дворе Балши III.[3]

После смерти Бальши III они отклонили венецианские приглашения перейти на другую сторону и принять венецианский сюзеренитет, оставаясь верными новому правителю Зеты, сербскому деспоту. Стефан Лазаревич.[4] Они контролировали 10 соляные пруды в долине Грбаль около Котор.[5] Чурадж и его брат Алекса построили Ком монастырь в период между 1415 и 1427 годами, когда Верхняя Зета принадлежала Црноевичам.[6]

10 марта 1420 года венецианцы пообещали назначить Жураджа и его брата Алексу (Леш) наместниками Будвы.[7]

Рекомендации

  1. ^ Миливое Пайович (2001). Владари серпских земель. Граматик. п. 130.

    Тако су и браћа Ђурађ Ђурашевић Црнојевић и Љеш Алекса Ђурашевић Црнојевић у време Балше III Балшића, управљали Паштровићима, Луштицом и брдским краевима изнадотора и Будве.

  2. ^ Иван Божич (1979). Немирно Поморье XV века. Сербская книжная задруга. п. 132. Получено 11 января 2014. Породица Ђурашевић из Паштровића припадала је Кало- ђурђевићима
  3. ^ Штраф 1994, стр. 512-513
  4. ^ Бешич 1970, п. 135

    Примамљивим млетачким позивима нису се одазвали ниЂурашевићи нити су помишљали да заузму одметнички став свогпретходника Радича Црнојевића. Поред Ђурђа, и Љеш је постао „деспота Степана воевода

  5. ^ Бешич 1970, п. 146

    Од 143 сона поља которска је општина располагала еамо са 32, док су остала припадала Балши (34), зетском митрополиту (24), Луштичанима (27), урашевићима (10),

  6. ^ Димитрий М. Калезич (2002). Я - О. Savremena administracija. п. 1010. Получено 23 апреля 2013. КОМ, манастир са храмом посвееним Успењу Прес- вете Богородице подигнутје измеу 1415. и 1427. год. на источникним падина острва Одринска гора, западно од Жабљака Црнојевића, као задужбина Ђурђа и Љеша Црнојевића, који се у историјским изворима иомињу измеу 1403. и 1435.
  7. ^ Лазо М. Костич (1961). О srpskom karakteru Boke Kotorske. Изданье пищево. п. 30. Дал> е пише Мадираца: «Дана 10 марта 1420, Венещца обећа Будву ЂорЬу и ЛЬешу Ђурашевићу, зетским баронима

Источники